Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за 2016

Да ли да одем или не?

Да ли да одем или не? Питање свих питања пре свега нас младих који сањамо нормалан живот и бољу будућност. Живот који ми желимо а који ова држава не може да нам понуди. У жељи да остваре своје елементарно право ( право на запослење ) људи су спремни на све. Да се учлане у странку ( што представља најлакши пут до посла ), плате за радно место или нађу неку особу која ће да их , како се то популарно каже, запослити преко везе. Ипак, постоји и други сој људи који жели да до своје зараде дође часно и поштено. Можда ово часно и поштено у данашње време звучи тако отрцано и излизано али још увек постоје такве особе. Особе које ће тежим путем доћи до циља. Али ако се до тог циља не долази путем већ лавиринтом увек постоји алтернатива - одлазак из земље. Одлазак из земље је сам по себи тужан, не само због тога што иза себе остављате породицу, пријатеље, успомене и родно место већ због чињенице да идете да другима будете од користи. Притом, треба узети у обзир да свако ко оде не иде због тога шт…

Иван Буњин - први руски нобеловац

Иван Алексејевич Буњин је рођен 22. октобра 1870. године у руском граду Вороњежу. Био је романописац, песник, приповедач и први Рус добитник Нобелове награде за књижевност. Пореклом је из породице у којој се књижевност неговала и у којој је било знаменитих песника. Породица Буњин је имала племићко порекло тако да је била у могућности да младом Буњину обезбеди најбоље школовање. Своје прве песме ( збирка песама Јесен ) Иван објављује 1901. године са непуних 17 година и за њих добија Пушкинову награду. У својим раним двадесетим упознаје Чехова, Толстоја и Горког. Преводи са француског и енглеског Лонгфелоуа, Бајрона, Тенисона и Мисеа. Први објављени роман Село објављен 1909. године му отвара пут на Академију. Успех овог романа у извесној мери дугује скандалу - сељак, идеализован код руских писаца, приказан је ограничен, похлепан и насилан. У време Октобарске револуције Буњин бежи у Француску преко Србије, успевајући да избегне стрељање захваљујући Луначарском. Горки га је сматрао највећ…

Укус детињства

Свако од нас има нешто што га на неки начин врати у онај други, рекло би се, безбрижнији животни период - детињство. Зато сам се изузетно обрадовала када сам у једној трговини угледала чоколаду на слици. Наравно, без размишљања сам је купила. Чоколада и детињство имају нешто заједничко - и једно и друго трају кратко и једнако слатко.  

Партијско запошљавање - јавна тајна у Србији

Поподне, лепо време можда неочекивано лепо за ово доба године. Једва сам чекала да завршим са послом па да кренем кући. Међутим, како ме је ово лепо време орасположило одлучим да кренем неким заобилазним путем како би мало прошетала. Идем тако улицом кад одједном испред мене право ниоткуда " пролети " неки дечко и пресече ми пут. Погледах за њим да видим где је отрчао и где тако жури кад поред њега стоји његов друг. И тако њих двојица воде један (" са ногу ") занимљив разговор који сам хтела ја то или не чула јер су момци били толико гласни.  Разговор је текао овако: Лице 1( дечко који ми је пресекао пут): О,па где си ти, шта радиш ?! Лице 2: А па ево ме нешто завршавам по граду.  Лице 1: Па човече, не хвалиш се да си добио посао у Слободи. Лице 2( у чуду и помало непријатно изненађено ): Па...да. Откуд ти то знаш? Лице 1: А, па био малопре у странци па они горе тако причају. Честитам ти. Лице 2: Хвала. Поздрављају се за крај и одлазе свако својим путем.  Оно што је занимљ…

Родитељство или један његов облик

Ево како један тата испуњава своју родитељску дужност.

Кафана

Како време брзо пролази и како са собом доноси промене изузетно је тешко одржати нешто у већ постојећем облику. Многе институције су се промениле а неке потпуно нестале. Ретке су оне које су остале или боље речено опстале. Једна од ретких институција која је преживела маршале, председнике, велепоседнике и велеиздајнике је кафана. Кафана је увек заузимала посебно место у друштву. Оно што је чини јединственом је њена неуништивост. Када се изговори реч кафана обично се прво помисли на добар провод, међутим историјски гледано кафана има своје корене у животима свих нас. Некада су се у кафани склапали послови ( и данас је то случај само не тако чест ), многе песме су настале у кафани, многе љубави су се догодиле у кафани, многи уметници су своју инспирацију пронашли управо у кафани. Оно што кафану чини кафаном је амбијент и наравно њен неизоставни "инвентар" - боеми. Ко су у ствари боеми?  Боеми су људи који кафану доживљавају на другачији начин од осталих. То су дискретни хероји к…

Рекапитулација успеха - Рио за историју

Завршне су летње Олимпијске игре у Рију. Србија је освојила 8 медаља од тога 2 злата, 4 сребра и 2 бронзе. Ако се узме у обзир да смо на Олимпијади у Лондону узели дупло мање медаља, свакако можемо бити задовољни учињеним. Оно што нам даје посебан разлог за задовољство су 4 медаље освојене у  екипним спортовима. Можда је у овом тренутку бесмислено истицати поједине екипе из наше експедиције али остаје упечатљиво да је наш  екипни спорт направио одличан резултат. Такође, податак за понос је да су све наше медаље освојене у различитим спортовима. Очекивано или не али наше даме у одбојци и кошарци су ушле у анале српског олимпизма. Сребро у одбојци и бронза у кошарци су нешто што ће се дуго препричавати. Селектор Терзић од 2002. године води наш тим ка успесима којима надамо се неће бити краја још дуго. Поред медаља оно што нам Терза оставља су талентоване клинке за лепшу одбојкашку будућност. Често оспораван селектор је свој атест за добар рад добио у Рију у виду бронзане медаље која је о…

Пет величанствених

Гитара је један од најсвиранијих инструмената данашњице. Овај инструмент води порекло из Персије а свој прави музички живот започиње у Шпанији. Са својих шест жица производи фантастичне акорде а када је мајстори  узму у своје руке онда настаје магија. Ево неких ствараоца магије:
Пако де Лусија (21. децембар, 1947. - 25. фебруар, 2014) рођен као Франсиско Густаво Санчез Гомез је био познати фламенко гитариста. Својим залагањем допринео је утемељењу фламенка у Шпанији као и попларизацији фламенка у свету. Рођен је у великој породици а своју музикалност наслеђује од оца. Музику је сматрао животним позивом и све је подредио њој. Награда за уложено стигла му је са 14. година за пројекат који је урадио заједно са својим братом Пепеом. Годину дана касније почиње да снима у студију. Пако је имао своју технику свирања која је била изузетно брза али и прецизна. Правио је неколико концерата годишње, углавном у Шпанији и Немачкој. Међу бројна признања која је добио налазе се и титуле доктора са &q…

Насмешите се, молим

Ако је некада било дилеме, сад је нема - смех је лековит. Научно је доказано да смех доприноси активирању мишића, крвотока, плућа и омогућава снабдевање организма кисеоником. Такође, доприноси развитку дијафрагме, емоционалног система и ослобађа од стреса. Дакле, лек који ништа не кошта. Онда, ајмо да се смејемо!

Ево, неких смешних натписа:

" Пушење вам скраћује цигарету "." Инфаркт - какав год да је, до срца је "." Некада сам био неодлучан а можда и нисам "." Плавуша је жена са плавим ушима "." Постао сам атеиста - убили су Бога у мени "." Да Бог постоји цркве не би имале громобране "." Цев је шипка кроз коју је провучена рупа "." Морамо ућуткати оне који су против слободе говора "." Боље луд од среће него луд од рођења ".За више погледати овде .

Смешне слике:







Неки смешни цитати из хумористичких серија:
Луд, збуњен, нормалан














(Не) активизам у Србији

Шта је активизам? Многи људи имају различите одговоре на ово питање. Док неки знају тачан одговор, неки су склони тумачењу да су то некадашње радне акције или неки други типови самоорганизације. Међутим активизам је нешто сасвим друго. Активизам представља идеју организације да допринесе развоју у појединим областима све до неког жељеног резултата. Активизам може бити хуманитарног, друштвеног, политичког и другог типа. Ко се може бавити активизмом? Буквално сви и стари и млади и људи са и без искуства у овом послу. Најранији вид активизма  је везан за децу и њихово учешће у ђачком парламенту и другим ђачким секцијама. Наравно у ову групу спадају средњошколци и студенти са својим видом активизма.  Активизам не познаје границе и он може бити локални, регионални, републички и међународни.  Колико је активизам развијен? У свету је активизам изузетно развијен, цењен и признат. Особе које се баве активизмом се сматрају за одговорна бића што им повећава углед у друштву док је код нас ситуација …

Странци међу Србима

Овај текст је посвећен људима које је живот везао за Србију. Опште прихваћени и лепо примљени у народу, одужили су нам се на најбољи начин оставивши велики траг како у областима свог рада тако и у хуманитарном делању. Ово је прича о њима.

Елизабет Рос  ( Лондон, 14. фебруар 1878. - Крагујевац, 14. фебруар 1915. ) је била докторка из Лондона шкотског порекла. Добровољно се јавила у Крагујевац да лечи оболеле од тифуса за време Првог светског рата. Потиче из имућне породице која води порекло из шкотског места Тејн. Након завршене основне школе у Лондону, сели се у Глазгов на студије медицине где дипломира 1901. године. О животу и раду додатно .


Тимоти Џон Бајфорд (Солсбери, 25. јул 1941. - Београд, 5. мај 2014. ) је био британски режисер, сценариста и глумац. Већи део свог живота је провео у Србији где је режирао програме за децу. Његови најпознатији дечији серијали су "Невен" и "Поветарац." Последње радне дане је провео бавећи се превођењем текстова. Умро је у Београд…

Њихови а наши

Српска историја је, може се слободно рећи, већа од Србије. Поднебље на ком се налази обиловало је многим историјским догађајима из којих су проистекла велика имена. Имена о којима смо учили и која су свима добро позната. Било како било, постоје и она имена која су нама мање или донекле позната. Имена која су важна за историје других земаља а опет везана за нас. Везана нечим нераскидивим и незамењивим - пореклом. Ово су неки од њих:


Шандор Петефи  рођен као Александар Петровић ( Кишкереш, 1. јануар 1823. - Шегешвар, 31. јул 1849. ) је био мађарски песник. Писањем је почео да се бави још као гимназијалац. Рођен је у браку Србина Стевана Петровића и Словакиње Марије Хрузове. Сматра се најбољим мађарским лирским песником 19. века. Више наШандор Петефи .

Јанош Хуњади ( рођен 1387.место није познато - 11. август 1456. Земун ) код нас познатији као Сибињанин Јанко је био жупан, северински бан, војвода Едеља, капетан Београда и  намесник Краљевине Мађарске. Рођен је као син Војка, Србина из Бана…

Кратки времеплов

Да ли сте знали? Најчешће питање које срећем када читам рубрике о занимљивим чињеницама. Доста података сам успела да сазнам а ово су неки од њих.
16. априла 1346. године у Скопљу српски краљ Душан Стефан Немањић крунисан је за цара. Истовремено је проглашена патријаршија са првим српским патријархом Јоаникијем.21. април 1882. године у београдском Народном позоришту изведена је прва српска оперета "Врачара" Даворина Јенка.1219. године Српска православна црква постаје аутокефална.28. јануара 1846. године на балу у Бечу први пут је изведена "Српски кадрил" који је конпоновао Јохан Штраус млађи по налогу кнеза Милоша Обреновића.1494. године штампарија на Цетињу штампала је прву књигу на српском језику "Октоих првогласник" Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија.1880. године у Србији су уведене обавезне метарске мере када метар постаје званична мера за дужину чиме су престале да важе мере попут педља, аршина, лакта итд.1882. године концесију за увођење телефона у…

Природа и друштво

Прво сећање на реченицу у наслову везујем за истоимени школски предмет који ми је био један од омиљених. Међутим, ово није текст посвећен томе већ природи као лепоти која нам пружа уживање и о односу друштва према природи и њеном постојању. Оно што ми је дало тему за овај текст јесте анкета са мог Tвитер налога у којој се већина твитераша ( 73% ) изјаснила да би радије одмор провела на мору него негде у природи. Ја као велики поклоник природних лепота спадам у оних 27% анкетираних. Ево и зашто. Оно што за мене представља природа је пре свега уточиште од свакодневе колотечине. Пружа ми бег од редовних активности, проблема и окружења у ком боравим. Најбоље место да останем сама са својим мислима и осећањима. Заправо, амбијент који природа има је оно у шта се човек заљуби када крочи на зелено тле. Чак и краткотрајни боравак у природи успе да укроти  неукротиве. Опште је познато да многи сликари често сликају пејзаже јер их природно окружење посебно инспирише. Боравком у природи човек хтео…

Заборављени великани

Читајући књиге о знаменитим личностима уочила сам да се у њима помињу ликови  који су свима нама добро познати. Сви знамо ко су били Бук, Доситеј, Цар Лазар, Карађорђе и остали али много је оних за које готово да нисмо ни чули. Има и оних за које знамо а о чијим животима се мало прича и пише. То ме је навело да напишем овај текст који ће бити посвећен некима од њих. Катарина Ивановић ( Веспрем, 15. мај 1818. - СтолниБеоград 22. септембар 1882.) је била српска сликарка. Иако матерњи језик није ни знала увек је са поносом истицала да је Српкиња. Рођена је у Веспрему тадашњем Аустријском царству (данас Мађарска) у српској породици. Своје детињство провела је у Столном Београду (данас Мађарска). Сликарство је почела да учи у Пешти у атељеу Јожефа Пешког и то захваљујући трговцу Ђорђу Станковићу који је Катарини дао новац за школовање. Своје школовање је касније наставила у Бечу на ликовној академији у којој жене тога времена нису имале приступ. Усавршавала се у Минхену где је студирала и…