Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за 2017

Мој утисак године у Бјелиној режији

Како се стара година ближи крају тако је и време да се своде утисци. Осим оних главни утисака да се у држави ништа значајно није променило као и сјајне успехе од људи који су нас на то већ навикли ( спортисти, научници, студенти итд. ) морам да кажем да је у једном сегменту учињен помак. Како нас деценијама уназад разни садржаји трују и  деградирају тако постоје људи који нас барем на кратко отргну глупостима. 

Е, баш то су учинили Бјела и екипа који су нас држали кај малих екрана. " Сенке над Балканом " су помериле границе када је у питању телевизијски формат код нас и то је једном лаику као што сам ја сасвим јасно. Крими трилер са елементима мистике само по себи звучи узбудљиво али ако на то додамо још и историјску фикцију која даје посебну ноту онда добијамо пројекат светског калибра. Нећу коментарисати глумачку игру, уметнички израз као и натписе и коментаре из више разлога. Овај текст је заправо похвала за идеју, став, храброст, рад, труд и жељу аутора да направи нешто н…

1910. година - година у којој је Дис описао наше дане

" НАШИ ДАНИ " Развило се црно време опадања, Набујао шљам и разврат и пороци, Подиг'о се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци.
Прогледале све јазбине и канали. На високо подигли се сутерени, Сви подмукли, сви проклети и сви мали, Постали су данас наши суверени.

Покрадени сви храмови и ћивоти, Исмејане све врлине и поштење, Понижени сви гробови и животи, Упрљано и опело и крштење.

Закована петвековна звона буне, Побегао дух јединства и бог рата; Обесимо све празнике и трибуне, Гојимо се од грехова и од блата.
Од пандура створили смо великаше, Достојанства поделише идиоти, Лопови нам израђују богаташе, Мрачне душе назваше се патриоти.
Своју мудрост расточисмо на изборе, Своју храброст на подвале и обеде, Будућности затровасмо све изворе, А поразе прогласисмо за победе.

Да ли знате како се звала прва српска професионална глумица?

Драгиња Ружић ( Врањево, 2. октобар 1834. - Вуковар, 6. септембар 1905. ) била је глумица Српског народног позоришта из Новог Сада. Сматра се првом српском професионалном глумицом код нас.
Драгиња је рођена у Врањеву данашњем Новом Бечеју где је завршила oсновну школу. Била је ћерка Милице и Луке Поповића, свештеника по занимању. Драгиња је била једно од седморо деце у породици која је дала много позоришних радника. Сви они су били чланови ансамбла новосадског Народног позоришта као и њен супруг Димитрије Ружић са којим је имала двоје деце. 
Драгиња је прва отишла из своје породице да гради каријеру. Њена прва станица на том путу је било место Чанд у Румунији. Први пут је заиграла 17. јула 1860. године у чувеном комаду " Ајдуци " Јована Стерије Поповића у ком је тумачила лик Видосаве. Чланица Српског народног позоришта постаје 1961. године и у њему остаје све до своје смрти. Поред овог позоришта, Драгиња је играла и у Народном позоришту из Београда ( 1972. године - 1873. годин…

Чачански фикус - јединствено чудо природе

У самом центру Чачка тачније у Дому културе, налази се јединствен споменик природе који је посао заштитни знак ове културне институције.

Фикус стар 37 година, право је ботаничко чудо природе јер се сматра најдужим како у Србији тако и на Балкану. Представља јединствено стабло фикуса по димензијама и старости с обзиром на услове у којима се развијао. Фикус има два стабла чије се гране преплићу и чине бујну крошњу препуну зелене лисне масе. Садница је тропског афричког порекло па је право чудо како је уопште опстао до сад. Садња овог фикуса извршена је 1971. године. Ово стабло има следеће димензије: висина стабла до крошњи 8 метараобим дебла 38 центиметарадужина крошње 40 метарапречник најширег дела крошње око 6 метараСврстан је у природно добро III категорије, заштићено од стране Завода за заштиту природе Србије. И оно што је најбитније, он и даље расте!

извор Дом културе Чачак

Ко је био Стефан Србин - значајна личност о којој се мало зна ?

Кир Стефан Србин ( крај XIV - XV век ) је био први српски познати композитор. Од краја XII  до почетка XIV века није сачуван ниједан српски музички запис па се стога Кир Стефан сматра првим српским композитором.

Литургијске песме које су забележене преносиле су се усменим путем па су сачуване до данас. Песме Стефана Србина су забележене касновизантијском неумском нотацијом. Различите титуле су се приписивале уз име овог композитора: протопсалт ( први певач десног хора ), доместик ( солиста и управитељ хора ), кир ( господин ). Кир Стефан је свој стваралачки рад писао на грчком и српскословенском језику. Стефанова најстарија и најдужа песма је " Ниња сили небесније с нами невидимо служет  ". 
Једини запис ове песме се налазио у зборнику из XV века у Народној библиотеци у Београду познатом као " псалтикија ". Коста П. Манојловић снимио је 1937. године дванаест фотографија из тог рукописа што је било драгоцено да се сачувају ови списи јер су оригинали изгорели у бомбард…

Јован Дучић: AVE SERBIA

Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје светло небо понели смо са нама, И зоре да зраче путима снова. Још си уз нас, света мајко коју муче: Све су твоје муње у мачева севу, Све у нашој крви твоје реке хуче, Сви ветри у нашем осветничком гневу. Ми смо твоје биће и твоја судбина, Ударац твог срца у свемиру вечна. Твој је удес писан на челу твог сина, На мач његов реч ти страшна, неизречна, Млеком своје дојке нас си отровала, У болу и слави да будемо први; Јер су два близанаца што си на свет дала, Мученик и  херој, кап сузе крви. Ти си знак у небу и светлост у ноћи, Колевко и гробе у одећи сунца, Ти си горки завет страдања и моћи, Једини пут који води до врхунца. Ми смо твоје трубе победе и вали, Твог огњеног мора и сунчаних река, Ми смо добра мајко оно што су дали, Свагда капљу крви за кап твог млека.

Жанка Стокић: За комунисте народни непријатељ за Нушића вечита инспирација

Живана "Жанка" Стокић ( 24. јануар 1887. Велико Градиште - 21. јул 1947. године Београд ) је била позната српска глумица. Прославила се тумачењем ликова Бранислава Нушића.
Рођена је у Великом градишту од оца Богосава и мајке Јулке. Отац који је по занимању био пекар је рано умро па се њена мајка преудала за свештеника Александра Николајевича Санду. Како њен очух није желео да је прихвати, Жанка се са 14 година удаје за једног зајечарског абаџију. Међутим, " побегла " је са позоришном трупом Љубомира Рајичића Чврге где је прала веш. Први пут муж је успео да је батинама врати кући а други пут је у заштиту узео Аца Гавриловић који је касније постао Жанкина велика љубав. Премијерно појављивање је имала 1902. године у представи " Брачне ноћи " после које је побрала велике симпатије публике. Након распада трупе, Жанка са својим колегама обилази и друга места. 1907. године у Вараждину добија прву драмску улогу. Жанка је најпре играла у трупама Мике Бакића, Димитр…

Један споменик за четири вере

" Спомен костурница погинулим ратницима 1912 - 1918" или "Споменик ратницима четири вере " на чачанском гробљу је спомен костурница подигнута 23. септембра 1934. године, ратницима погинулим током Балканских ратова као и Првог светског рата. На споменику се налазе обележја све четири верске конфесије: православне, католичке, исламске и јеврејске. Овај споменик је јединствен у свету и налази се под заштитом државе!

Погинули учесници рата су у први мах били сахрањивани на два места у Чачку. Срби на војничком гробљу док су остали учесници били сахрањивани у тзв. Швабском гробљу који се налази близу болнице. На овом месту се налазила плоча са уклесаним натписом " Умро је сваки за своју отаџбину. " Женска секција" Удружења резервних официра и ратника "која води бригу о знаменитим споменицима је уложила највећи напор да пронађе све настрадале у ратовима у периоду 1912 - 1918 на територији града Чачка а потом да посмртне остатке пренесе у јединствену гро…

Један кратак дијалог

Подне. Долази прва комшиница на кафу код моје мајке. Као што то увек бива кад је неки занимљив разговор волим да им се прикључим. Комшиница има више од 80 година и за разлику од њене генерације прати сва дешавања и веома је информисана. Иде прича што би ми рекли од Кулина бана да се више и не сећам шта смо све причале али се сећам како се тај разговор завршио. Био је то један занимљив дијалог инспирисан разним глупостима које се провлаче кроз медије везано за Новака Ђоковића: Комшиница: " Није ми јасно зашто ми увек желимо да некога успешног потценимо? "  Ја: " Зато што се код нас успех не прашта."  Комшиница: " Тачно! Кад кажеш ... да си из земље Новака Ђоковића осетиш неки понос и сви знају одакле си. Он то није заслужио. " Ја: " Код нас ти могу опростити убиство детета али успех не." - одговорих и наставих да пијем кафу. Још увек размишљам о томе зашто је то тако. Зашто не праштамо успех? Размишљам јер желим да свој сопствени народ боље разумем и …

Цитати Меше Селимовића - глас разума и савети за живот

Мехмед "Меша" Селимовић је један од наших најпознатијих књижевника. Аутор књига " Тврђава " и " Дервиш и смрт " је због свог књижевног делања уврштен у 100 најзнаменитијих Срба. Као и сви умни људи, Меша Селимовић је поред свог рада остао упамћен по својим изјавама које се и данас цитирају. Неке од њих се налазе у овом тексту.

" Човек добија кад даје."" Чувај се мржње, да не погрешиш према себи и према другима."" Живимо на земљи само један дан или мање. Дај ми снаге да опростим јер ко опрости он је већи. А знам, заборавити не могу. "" Не могу да кажем буди ми пријатељ али могу да кажем: бићу ти пријатељ."" Страх и немоћ стварају јаке нагоне."" Није добро оно што јесте, већ оно што се жели."" Можда би требало да их мрзим, али не могу. Ја немам два срца: једно за мржњу а друго за љубав."" Све је могуће, све је на надомак руке, само се човек не сме предати."

Неки нови српски језик

Нови српски језик заправо и није српски језик. То је пре свега скуп енглеских речи које су се полако али сигурно одомаћиле у нашем језику. Иако и ми имамо адекватне називе за одређене појмове увек нам је лепше да користимо стране речи. Како и не би, кад и наш премијер више воли да сриче Џи Ди Пи него да каже Бруто Домаћи Производ.  Тако да су данас неки хипстери, контрол фрикови, хедонисти, хејтери итд. Телевизије данас пуштају advertisements а не рекламе а вести имају headlineа не наслове. Кад смо код реклама неке фирме се рекламирају на billboard - имаа не на закупљеним паноима. Поборници здравог живота не иду на трчање него на jogging. На овај списак се могу додати речи fake, party, pop, folk,fancy,remake, stickers, backstage, rating, shopping,  start, finish, calculator, reporter, fan, leader, teenager, interview, business, businessman, gentleman, mainstreambriefing, outfit, timing, rating, sharing, portparol, band, VIP, OKи изрази press clipping, fashion week, control freak, mus…

Иво Андрић: Лепо сте поделили свет

" Лепо сте подијелили свијет - све је за вас, за вашу децу, за децу ваше деце и за ваше слуге.  Добро сте подијелили свијет - све што је свијетлости и љепоте узели сте себи а све што је мрака и тегобе оставили сте нама, па се сада сви рађамо са јасно предодређеним судбинама, ви са свијетлим а ми са тамним.  Добро сте подијелили свијет! Али ваша подијела је само грозна, а не и вјечна. Сазреће гњев наш, и биће зрело љето и опоро воће, деца ваша ће се стидети свога имена, јер ће им оно бити на терет и пропаст ."

одломак из књиге " Госпођица "

Комплекс високог нивоа

Комплекс је чудна појава која се приписује малим људима. Малим у људском смислу. Без обзира на све људске особине, комплекс је особина по којој се мали људи истичу. Некад образовање није мерило да ће се примитивизам искоренити у једном живом бићу. И заиста је тако. Знам гро људи који немају високо образовање а који нису искомплексирани. Такође, знам и оне који су високообразовани који то нису. Али такође, знам и високообразоване који то јесу. Имам их у свом окружењу за извоз. Тако једном стицајем околности проводим одређен период са људима који су у државној служби. Као и сви који раде тамо нас обиче гледају са висине. Нису се нешто превише интресовали за мене. Питали за генералије касније за породицу и то је то. Са њима сам време проводила зато што сам морала а не зато што сам хтела. И тако, сасвим случајно сазнају да сам по образовању инжењер. Одједном се спустише на земљу. Одједном почеше да причају са мном, да ми нуде кафе, помоћ и све остало што иде уз то. Понекад је пала нека каф…

„Српско - руски марш“

Словенскиили "Српско - руски марш"је композиција Петра Иљича Чајковског. Композиција је инспирисана  догађајима из Српско - турског рата 1876. године, када се велики број руских добровољаца борио настрани Срба. Николај Рубинштајн, пријатељ Чајковског, замолио га је да напише дело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из овог рата. Чајковски је ову композицију написао за само 5 дана а на премијери у Москви је лично дириговао. Публика је топло прихватила ово дело. Чајковски је у овој композицији користио елементе из три српске песме: "Сунце јарко не сијаш жарко", "Праг је ово милог Србина" и "Јер пушчани прах" као и руску химну Боже чувај цара. Не зна се када је овој композицији промењено име у " Словенски марш " али се зна да је она премијерно изведена под називом " Српско - руски марш ". У Петербушком музеју постоји писани доказ на ком се види да је Чајковски својим рукописом ову композицију назвао управ…

Реплике - лична карта филмова

Култни домаћи филмови, како они старији тако и новији, осим што су део културног опуса представљају и разоноду свим љубитељима филма. Чак и они који нису филмофили воле да погледају један добар филм. Ко би још био у стању да пропусти ране радове глумачких легенди који не само да су обележили њихове већ и наше животе. Како глумци и после своје смрти настављају да живе кроз филмове тако и филмови један део свог " живота " дугују појединим сценама, клапама и наравно репликама. Реплике од којих су се многе одомаћиле у свакодневном говору, су својеврсна асоцијација на неки филм или глумца. Много је легендарних реплика остало у народу. Ево неких од њих: " Тетки само да однесем лек. " - Балкан експрес " Како Тањуг јавља, ја те волим. " - Лајање на звезде " Опростиће ти Ђура што те је тукао." - Балкански шпијун " И тата би сине. " - Ко то тамо пева " Ала га је оправио, свака му част. " - Маратонци трче почасни круг " Дођи да ти чика Ве…

Песмица о ГМО

Зар ћемо дозволити да злотвори ликују
Када нас генетски модификују?
Ево шта буде с’ науком о генима,
кад падне у руке светским кретенима!
Онима што рачун не полажу ником
кад образ укрсте с’ новчаником!
Оним што се баве генетском манијом -
да Србе укрсте с боранијом!
Онима који пуцају од поноса -
кад створе пасуљ с’ укусом лососа!
Они су спремни, методом истом
Да укрсте Јуду с’ Исусом Христом!
Мисле да смеју, што ни бог не уме -
да укрсте анђеле и монструме!
Бог их презире, ал’ ко Бога пита?
Питају се Богови новца и профита!
ГМО је страна речца, плаћеница!
Ја сам је проучио професорски, помно,
и закључио то је скраћеница
Од модификоване српске речи ГоМнО!


Љубивоје Ршумовић

Ћао, здраво, где си?

Где си? Питање које сви у свету постављају када желе да сазнају где се особа коју траже налази. Ми Срби, иновативни и по много чему несхватљиви ово питање користимо и када се поздрављамо са неким. Ово питање се изједначило у употреби са осталим традиционалним поздравима. Заправо, где си? је ушао у групу дворечних поздрава ( добро јутро, добар дан, добро вече ). Једина разлика је у томе што су горе наведени поздрави формалног типа за разлику од где си? који је жаргонског па је самим тим више у употреби. Заправо, где си? је поздрав који је постао популаран у широким масама који се користи у конотацији са здраво и ћао. Боље речено где си? је замена за здраво и ћао. Питам се како иде отпоздрав од где си? Кад неког поздравите са здраво, ћао, добро јутро, добар дан, добро вече добијете исти отпоздрав. Какав отпоздрав добијете од где си? Па, увек различит. Овај један поздрав има сто један отпоздрав. Отпоздрави ко се како сети,онако како му падне на памет у тренутку. Сваки пут кад ме неко сре…

Ћирилица и Срби

Језик и писмо су саставни део идентитета једног народа. Када нестану језик и писмо, нестане и народ. Често се дешава да језик и писмо деле судбину народа. Тако је и код нас. Подељено друштво, подељен народ, подељено писмо, једино нам је језик исти. Одмах морам рећи да немам ништа против латинице али ја то писмо не сматрам својим. Не улазим у приче које говоре да нам је то писмо наметнуто јер сматрам да се особи ништа не може наметнути. Вук Караџић нам је оставио писмо које је јединствено у свету ( једно слово један глас ) и са њим правило на ком почива српски језик (Пиши као што говориш, читај како је написано). Не знам колико је познат податак, али Вук је током стварања нашег писма био критикован од стране народа јер је у азбуку унео латинично слово Ј. Дакле, због преседана које је Вук учинио био је критикован а говорим о само једном слову. Па, каква би критика требала да буде присутна у овдашњој јавности када готово 60 % популације пише латиницом?! Као да нам је Вук са тим Ј дао неко…

Дискретни хероји

Ако би ме неко питао како у једној реченици објаснити ко су дискретни хероји, мој одговор би био: " Мали а велики, битни а небитни људи који су свуда око нас. " Мали по свом утицају у друштву а велики по свом делању за друштво. Битни за своје суграђане а небитни за свој град.  Дискретни хероји су они који су ту да вас хране, уче, лече, возе, бране а да притом нису ваши родитељи. Дискретни хероји су они који свој хлеб копају мотиком, риљају ашовом, зидају мистријом, кују чекићем, ископавају пијуком ( онај најтврђи са седам кора ).  Дискретни хероји су сви они који устају рано, журе на посао, воде децу у вртић и школу, кувају ручак, проводе време са породицом и пријатељима и којима ништа није тешко. Дискретни  хероји су они који редовно плаћају рачуне, порез држави, станарине својим станодавцима, плате својим запосленима, рачуне по кафанама и кредите банкама. Дискретни хероји су још и људи који бацају отпатке у канте и контејнере и они који те канте и контејнере празне, они који…

Тајна

Тајна ... шта је тајна? Постоји ли уопште дефиниција тајне? Већина људи би рекла да је тајна нешто што кријемо од других. И то је у реду ако говоримо о суштини тајне. Међутим, тајна је много више од обичног скривања. Свака тајна са собом носи одређену дозу мистерије. Ако нешто кријемо односно ако нешто чувамо у себи за себе, вероватно треба да има покриће за ту одлуку. Али ( увек постоји оно али ) понекад и то није случај. Рецимо, зашто неким људима представља проблем да кажу колика им је плата? Шта има лоше у том питању па то крију?  Некима је плата безобразно велика као што је некима та иста плата безобразно мала али не видим разлог да се неко увреди када му се постави то питање. Плата је тајна! Док појединци крију бројке на рачуну неки крију друге бројке, оне старосне. Не знам зашто људи крију године, не знам шта тиме постижу??! То скривање година их свакако неће учинити млађим него што јесу. Па, ипак још увек ово питање представља увреду поготово код дама које се увек извуку оном чув…

Iosif Ivanovici (Јован Ивановић) - румунски краљ валцера

Iosif Ivanovici или Јован Ивановић је румунски композитор српског порекла. Рођен је 1845. године у Темишвару у тадашњој Аустроугарској где је завршио основну и средњу школу. Као сироче био је угњетаван од стране Хазбуршке власти. Његово интресовање за музику почиње у раном детињству када је научио да свира флауту. Касније у периоду док је био у војсци ( у коју је отишао са 14 година ) научио је да свира кларинет. Његов таленат за музику ускоро га је довео до тога да постане један од најбољих музичара у војном оркестру. Наставио је да учи са Емилом Лером, једним од најзначајнијих музичара друге половине 19. века. Ивановић касније постаје вођа оркестра и обилази целу Румунију. 1900. години постављен је за Инспектора војне музике и на том положају је остао све до смрти. Без похађања музичке школе, Јован Ивановић је успео да обогати национални музички репертоар са 350 композиција. У својим делима користи народне песме које су пре свега везане за Трансилванију из које је сам водио порекло и…

О људима

Људи су, могло би се рећи, несвесна бића. Често дозвољавају себи да неко управља њима и њиховим животима. Често се деси да зависе од неког или нечега. Желе да искусе нешто ново и у свему покушавају да буду први. Пате од свих могућих болести а највише од доказивања. Верују у све живо и мртво а и у оно што им се каже. Свој малени живот траће на бесмислене ствари неретко пропуштајући праве прилике. Више мисле срцем него главом а има и оних који уопште не мисле. Најгори су они амбициозни што цео живот проводе јурећи за каријером притом не обраћајући пажњу да у тој јурњави губе себе и све око себе. Тек они што јуре новац, славу и популарност, ти су посебна прича. Богати су материјално и њима је то довољно. Увек виде оне изнад њих ( иако их има мање ) али не и оне испод њих ( иако су вишеструко бројнији ) и никад им није доста. Грабе и рукама и ногама као да ће сву своју заоставштину понети са собом на онај свет. Њих сам поменула тек онако реда ради јер какви год да су и они су људи.  " …