Пређи на главни садржај

Iosif Ivanovici (Јован Ивановић) - румунски краљ валцера

Iosif Ivanovici или Јован Ивановић је румунски композитор српског порекла. Рођен је 1845. године у Темишвару у тадашњој Аустроугарској где је завршио основну и средњу школу. Као сироче био је угњетаван од стране Хазбуршке власти. Његово интресовање за музику почиње у раном детињству када је научио да свира флауту. Касније у периоду док је био у војсци ( у коју је отишао са 14 година ) научио је да свира кларинет. Његов таленат за музику ускоро га је довео до тога да постане један од најбољих музичара у војном оркестру. Наставио је да учи са Емилом Лером, једним од најзначајнијих музичара друге половине 19. века. Ивановић касније постаје вођа оркестра и обилази целу Румунију. 1900. години постављен је за Инспектора војне музике и на том положају је остао све до смрти. Без похађања музичке школе, Јован Ивановић је успео да обогати национални музички репертоар са 350 композиција.
У својим делима користи народне песме које су пре свега везане за Трансилванију из које је сам водио порекло и на коју је био неизмерно поносан. Јован Ивановић је био препознатљив по својим валцерима од којих му је најпознатији Таласи Дунава донео планетарну славу. Са својих 36 година, Јован Ивановић доживљава да се његов рад заинтресује чак 60
страних издавача. Немачки медији су га прогласили Румунским Краљем валцера. Његови валцери су се чули широм Европе, Америке и Азије. Још један велики успех овај кмпозитор доживљава у својој 45. години живота. Те 1889. године победио је на такмичењу које се одржава у част руског цара Александра. Тада је у конкуренцији од чак 116 композитора изабран за најбољег.
Један од најбољих европских диригената у своје време и композитор раскошног талента, Јован Ивановић нам је оставио и радове за клавирску пратњу међу којима је најпознатија " Лепе плаве очи ". Свој богат живот Јован Ивановић је завршио 28. септембра 1902. године у Букурешту.

" Таласе Дунава " можете послушати овде https://youtu.be/BD7iUoJP5pc

извор Википедија
Ознаке:
Реакције:

Коментари

Постави коментар

Будите слободни и оставите своја мишљења, сугестије и коментаре.

Популарни постови са овог блога

Ко је био Стефан Србин - значајна личност о којој се мало зна ?

Кир Стефан Србин ( крај XIV - XV век ) је био први српски познати композитор. Од краја XII  до почетка XIV века није сачуван ниједан српски музички запис па се стога Кир Стефан сматра првим српским композитором.

 Литургијске песме које су забележене преносиле су се усменим путем па су сачуване до данас. Песме Стефана Србина су забележене касновизантијском неумском нотацијом. Различите титуле су се приписивале уз име овог композитора: протопсалт ( први певач десног хора ), доместик ( солиста и управитељ хора ), кир ( господин ). Кир Стефан је свој стваралачки рад писао на грчком и српскословенском језику. Стефанова најстарија и најдужа песма је " Ниња сили небесније с нами невидимо служет  ". 
Једини запис ове песме се налазио у зборнику из XV века у Народној библиотеци у Београду познатом као " псалтикија ". Коста П. Манојловић снимио је 1937. године дванаест фотографија из тог рукописа што је било драгоцено да се сачувају ови списи јер су оригинали изгорели у бомбард…
Постави коментар
Прикажи све

Како је настала црногорска капа?

Црногорска капа је саставни део црногорске народне ношње. Многи знају како црногорска капа изгледа али ретко ко зна како је она настала и ко је њен креатор?? Наравно, када се каже Црна Гора, прва помисао је Петар II Петровић Његош. Управо је Његош идејни творац ове капе. Ова капа није само пуки део народне ношње она је  по значењу много више од тога. Она симболизује приврженост две државе и њихову заједничку историју. Црвена боја представља крв која је проливена у Косовском боју док црни обод представља жал за страдалима. Пет златних нити симоблизују број векова које је Србија провела под Турцима а оцили симболизују друштвену припадност.  И тако је "најмудрија српска глава" украсила многе главе диљем Црне Горе.
извор "Историја српског народа"др Гојко Десница
Постави коментар
Прикажи све

О људима

Људи су, могло би се рећи, несвесна бића. Често дозвољавају себи да неко управља њима и њиховим животима. Често се деси да зависе од неког или нечега. Желе да искусе нешто ново и у свему покушавају да буду први. Пате од свих могућих болести а највише од доказивања. Верују у све живо и мртво а и у оно што им се каже. Свој малени живот траће на бесмислене ствари неретко пропуштајући праве прилике. Више мисле срцем него главом а има и оних који уопште не мисле. Најгори су они амбициозни што цео живот проводе јурећи за каријером притом не обраћајући пажњу да у тој јурњави губе себе и све око себе. Тек они што јуре новац, славу и популарност, ти су посебна прича. Богати су материјално и њима је то довољно. Увек виде оне изнад њих ( иако их има мање ) али не и оне испод њих ( иако су вишеструко бројнији ) и никад им није доста. Грабе и рукама и ногама као да ће сву своју заоставштину понети са собом на онај свет. Њих сам поменула тек онако реда ради јер какви год да су и они су људи.  " …
Постави коментар
Прикажи све

Кафана

Како време брзо пролази и како са собом доноси промене изузетно је тешко одржати нешто у већ постојећем облику. Многе институције су се промениле а неке потпуно нестале. Ретке су оне које су остале или боље речено опстале. Једна од ретких институција која је преживела маршале, председнике, велепоседнике и велеиздајнике је кафана. Кафана је увек заузимала посебно место у друштву. Оно што је чини јединственом је њена неуништивост. Када се изговори реч кафана обично се прво помисли на добар провод, међутим историјски гледано кафана има своје корене у животима свих нас. Некада су се у кафани склапали послови ( и данас је то случај само не тако чест ), многе песме су настале у кафани, многе љубави су се догодиле у кафани, многи уметници су своју инспирацију пронашли управо у кафани. Оно што кафану чини кафаном је амбијент и наравно њен неизоставни "инвентар" - боеми. Ко су у ствари боеми?  Боеми су људи који кафану доживљавају на другачији начин од осталих. То су дискретни хероји к…
Постави коментар
Прикажи све

Реплике - лична карта филмова

Култни домаћи филмови, како они старији тако и новији, осим што су део културног опуса представљају и разоноду свим љубитељима филма. Чак и они који нису филмофили воле да погледају један добар филм. Ко би још био у стању да пропусти ране радове глумачких легенди који не само да су обележили њихове већ и наше животе. Како глумци и после своје смрти настављају да живе кроз филмове тако и филмови један део свог " живота " дугују појединим сценама, клапама и наравно репликама. Реплике од којих су се многе одомаћиле у свакодневном говору, су својеврсна асоцијација на неки филм или глумца. Много је легендарних реплика остало у народу. Ево неких од њих: " Тетки само да однесем лек. " - Балкан експрес " Како Тањуг јавља, ја те волим. " - Лајање на звезде " Опростиће ти Ђура што те је тукао." - Балкански шпијун " И тата би сине. " - Ко то тамо пева " Ала га је оправио, свака му част. " - Маратонци трче почасни круг " Дођи да ти чика Ве…
Постави коментар
Прикажи све

Да нам живи, живи сендвич!

Сендвич, тај мали оброк који се најчешће користи као ужина постао је не само средство за брзу конзумацију већ и средство за брзу просперитизацију. Сендвич је код нас постао део вишенаменске употребе и као такав је доста напредовао. Сендвич не само да храни наше тело већ храни и наш ум. И не само то, српски сендвич је толико напредовао да се користи и као замена за лични доходак. Да, веровали или не али сви ми радимо за сендвич (на различите начине). Неки месечно зараде за празан сендвич (парче хлеба) а неки за пун сендвич јер су мало напреднији. Ови што једу напредније, они поред сендвича зараде и за флашицу воде па је тако њихов доходак нешто већи јер је ипак скупљи живот на хлебу и води него само на хлебу. Са водом или без али чини ми се да су нам сендвичи више посни него мрсни. То је и разумно јер сви живимо у истој држави и није лепо да се делимо на наше (који једу празан сендвич) и њихове (који једу напредније). А и то што више постимо а мање мрсимо је добро за здравље нације.  Мор…
2 коментара
Прикажи све

Њихови а наши

Српска историја је, може се слободно рећи, већа од Србије. Поднебље на ком се налази обиловало је многим историјским догађајима из којих су проистекла велика имена. Имена о којима смо учили и која су свима добро позната. Било како било, постоје и она имена која су нама мање или донекле позната. Имена која су важна за историје других земаља а опет везана за нас. Везана нечим нераскидивим и незамењивим - пореклом. Ово су неки од њих:


Шандор Петефи  рођен као Александар Петровић ( Кишкереш, 1. јануар 1823. - Шегешвар, 31. јул 1849. ) је био мађарски песник. Писањем је почео да се бави још као гимназијалац. Рођен је у браку Србина Стевана Петровића и Словакиње Марије Хрузове. Сматра се најбољим мађарским лирским песником 19. века. Више наШандор Петефи .

Јанош Хуњади ( рођен 1387.место није познато - 11. август 1456. Земун ) код нас познатији као Сибињанин Јанко је био жупан, северински бан, војвода Едеља, капетан Београда и  намесник Краљевине Мађарске. Рођен је као син Војка, Србина из Бана…
2 коментара
Прикажи све

Где је нестала грађанска Србија?

Србија у 21. веку изгледа као да је остала у прошлом. Живимо тако како живимо и гледамо да преживимо. Боримо се за себе а у тој животној борби која вечно траје губимо жељу да се боримо за основне ствари. Приступачно радно место, образовање, здравствено осигурање је појео капитализам у корист ситних душа. Често пута су баш те ситне душе особе од којих ми зависимо. И те ситне душе као да су свима нама појеле наше душе па тако без душе срљамо у пропаст. Људи, па где ће вам душа?!  Навикли смо, нарочито последњих година, да сваку добру идеју и иницјативу исполитизујемо. Заправо, кад мало боље размислим сви смо исполитизовани. Народ који је преживео велике ратове и још веће лажи, велика разочарења и још веће патње (све захваљујући политици) изгубио је осећај за све оно што је грађанско.
 Демократија која је симбол за слободу данас је еквивалентна са партократијом која је симбол слободе данашњице. Ако си у партији ти си слободан човек у сваком смислу. Ако је слобода један од симбола грађанства…
Постави коментар
Прикажи све

Један споменик за четири вере

" Спомен костурница погинулим ратницима 1912 - 1918" или "Споменик ратницима четири вере " на чачанском гробљу је спомен костурница подигнута 23. септембра 1934. године, ратницима погинулим током Балканских ратова као и Првог светског рата. На споменику се налазе обележја све четири верске конфесије: православне, католичке, исламске и јеврејске. Овај споменик је јединствен у свету и налази се под заштитом државе!

Погинули учесници рата су у први мах били сахрањивани на два места у Чачку. Срби на војничком гробљу док су остали учесници били сахрањивани у тзв. Швабском гробљу који се налази близу болнице. На овом месту се налазила плоча са уклесаним натписом " Умро је сваки за своју отаџбину. " Женска секција" Удружења резервних официра и ратника "која води бригу о знаменитим споменицима је уложила највећи напор да пронађе све настрадале у ратовима у периоду 1912 - 1918 на територији града Чачка а потом да посмртне остатке пренесе у јединствену гро…
Постави коментар
Прикажи све

„Фантазија на српске теме“ - заборављено дело Корсакова

Николај Римски - Корсаков је један од најпознатијих руских композитора. Сматра се једним од највећи композитора па је због свог стварања али и педагошког рада један од чланова „Велике петорке“ . Његова наклоност према бајкама је резултирала да у свом стварању има наклоност и према темама. Поред „Фантазија на руске теме“ позната је и још једна „Фантазија на српске теме“.  „Фантазија на српске теме“  је композиција која је базирана на старим српским песмама. Ово  дело је касније послужило као мотив Петру Иљичу Чајковском приликом компоновања његовог „Словенског марша“ који је познат и под изворним именом „Српско - руски марш“.



извор Википедија
Постави коментар
Прикажи све