Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за новембар, 2017

Чачански фикус - јединствено чудо природе

У самом центру Чачка тачније у Дому културе, налази се јединствен споменик природе који је посао заштитни знак ове културне институције.

Фикус стар 37 година, право је ботаничко чудо природе јер се сматра најдужим како у Србији тако и на Балкану. Представља јединствено стабло фикуса по димензијама и старости с обзиром на услове у којима се развијао. Фикус има два стабла чије се гране преплићу и чине бујну крошњу препуну зелене лисне масе. Садница је тропског афричког порекло па је право чудо како је уопште опстао до сад. Садња овог фикуса извршена је 1971. године. Ово стабло има следеће димензије: висина стабла до крошњи 8 метараобим дебла 38 центиметарадужина крошње 40 метарапречник најширег дела крошње око 6 метараСврстан је у природно добро III категорије, заштићено од стране Завода за заштиту природе Србије. И оно што је најбитније, он и даље расте!

извор Дом културе Чачак

Ко је био Стефан Србин - значајна личност о којој се мало зна ?

Кир Стефан Србин ( крај XIV - XV век ) је био први српски познати композитор. Од краја XII  до почетка XIV века није сачуван ниједан српски музички запис па се стога Кир Стефан сматра првим српским композитором.

Литургијске песме које су забележене преносиле су се усменим путем па су сачуване до данас. Песме Стефана Србина су забележене касновизантијском неумском нотацијом. Различите титуле су се приписивале уз име овог композитора: протопсалт ( први певач десног хора ), доместик ( солиста и управитељ хора ), кир ( господин ). Кир Стефан је свој стваралачки рад писао на грчком и српскословенском језику. Стефанова најстарија и најдужа песма је " Ниња сили небесније с нами невидимо служет  ". 
Једини запис ове песме се налазио у зборнику из XV века у Народној библиотеци у Београду познатом као " псалтикија ". Коста П. Манојловић снимио је 1937. године дванаест фотографија из тог рукописа што је било драгоцено да се сачувају ови списи јер су оригинали изгорели у бомбард…

Јован Дучић: AVE SERBIA

Твоје сунце носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје светло небо понели смо са нама, И зоре да зраче путима снова. Још си уз нас, света мајко коју муче: Све су твоје муње у мачева севу, Све у нашој крви твоје реке хуче, Сви ветри у нашем осветничком гневу. Ми смо твоје биће и твоја судбина, Ударац твог срца у свемиру вечна. Твој је удес писан на челу твог сина, На мач његов реч ти страшна, неизречна, Млеком своје дојке нас си отровала, У болу и слави да будемо први; Јер су два близанаца што си на свет дала, Мученик и  херој, кап сузе крви. Ти си знак у небу и светлост у ноћи, Колевко и гробе у одећи сунца, Ти си горки завет страдања и моћи, Једини пут који води до врхунца. Ми смо твоје трубе победе и вали, Твог огњеног мора и сунчаних река, Ми смо добра мајко оно што су дали, Свагда капљу крви за кап твог млека.

Жанка Стокић: За комунисте народни непријатељ за Нушића вечита инспирација

Живана "Жанка" Стокић ( 24. јануар 1887. Велико Градиште - 21. јул 1947. године Београд ) је била позната српска глумица. Прославила се тумачењем ликова Бранислава Нушића.
Рођена је у Великом градишту од оца Богосава и мајке Јулке. Отац који је по занимању био пекар је рано умро па се њена мајка преудала за свештеника Александра Николајевича Санду. Како њен очух није желео да је прихвати, Жанка се са 14 година удаје за једног зајечарског абаџију. Међутим, " побегла " је са позоришном трупом Љубомира Рајичића Чврге где је прала веш. Први пут муж је успео да је батинама врати кући а други пут је у заштиту узео Аца Гавриловић који је касније постао Жанкина велика љубав. Премијерно појављивање је имала 1902. године у представи " Брачне ноћи " после које је побрала велике симпатије публике. Након распада трупе, Жанка са својим колегама обилази и друга места. 1907. године у Вараждину добија прву драмску улогу. Жанка је најпре играла у трупама Мике Бакића, Димитр…