Убележи!

Како се стара година ближи крају тако је и време да се своде утисци. Осим оних главни утисака да се у држави ништа значајно није променило као и сјајне успехе од људи који су нас на то већ навикли ( спортисти, научници, студенти итд. ) морам да кажем да је у једном сегменту учињен помак. Како нас деценијама уназад разни садржаји трују и  деградирају тако постоје људи који нас барем на кратко отргну глупостима. 

Е, баш то су учинили Бјела и екипа који су нас држали кај малих екрана. " Сенке над Балканом " су помериле границе када је у питању телевизијски формат код нас и то је једном лаику као што сам ја сасвим јасно. Крими трилер са елементима мистике само по себи звучи узбудљиво али ако на то додамо још и историјску фикцију која даје посебну ноту онда добијамо пројекат светског калибра. Нећу коментарисати глумачку игру, уметнички израз као и натписе и коментаре из више разлога. Овај текст је заправо похвала за идеју, став, храброст, рад, труд и жељу аутора да направи нешто н…

" НАШИ ДАНИ " Развило се црно време опадања, Набујао шљам и разврат и пороци, Подиг'о се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци.
Прогледале све јазбине и канали. На високо подигли се сутерени, Сви подмукли, сви проклети и сви мали, Постали су данас наши суверени.

Покрадени сви храмови и ћивоти, Исмејане све врлине и поштење, Понижени сви гробови и животи, Упрљано и опело и крштење.

Закована петвековна звона буне, Побегао дух јединства и бог рата; Обесимо све празнике и трибуне, Гојимо се од грехова и од блата.
Од пандура створили смо великаше, Достојанства поделише идиоти, Лопови нам израђују богаташе, Мрачне душе назваше се патриоти.
Своју мудрост расточисмо на изборе, Своју храброст на подвале и обеде, Будућности затровасмо све изворе, А поразе прогласисмо за победе.

Драгиња Ружић ( Врањево, 2. октобар 1834. - Вуковар, 6. септембар 1905. ) била је глумица Српског народног позоришта из Новог Сада. Сматра се првом српском професионалном глумицом код нас.
Драгиња је рођена у Врањеву данашњем Новом Бечеју где је завршила oсновну школу. Била је ћерка Милице и Луке Поповића, свештеника по занимању. Драгиња је била једно од седморо деце у породици која је дала много позоришних радника. Сви они су били чланови ансамбла новосадског Народног позоришта као и њен супруг Димитрије Ружић са којим је имала двоје деце. 
Драгиња је прва отишла из своје породице да гради каријеру. Њена прва станица на том путу је било место Чанд у Румунији. Први пут је заиграла 17. јула 1860. године у чувеном комаду " Ајдуци " Јована Стерије Поповића у ком је тумачила лик Видосаве. Чланица Српског народног позоришта постаје 1961. године и у њему остаје све до своје смрти. Поред овог позоришта, Драгиња је играла и у Народном позоришту из Београда ( 1972. године - 1873. годин…