Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за 2018

Један Теслин рођак

Током оних несрећних ратова на простору бивше нам државе дошло је до великог егзодуса становништва (свих вера и нација). Тако је током "Олује" дошло до масовног одласка Срба из Хрватске. И док су неки имали где да оду неки су били препуштени на милост и немилост. Тако је било и са једним деком који је након егзодуса завршио у Београду. Човек који у престоници није знао никог нити је имао кућу или стан да се склони са улице. И док су многи уточиште нашли на аутобуској и железничкој станици он је ни мање ни више уточиште потражио у музеју "Николе Тесле". Куцајући на врата музеја отвори му чувар који није био баш расположен за посетиоце па га је грубо отерао. Међутим, декица је био упоран па је поново покуцао на врата али овога пута чувар га упита: "Шта хоћеш?" а декица му одговори: "Ја сам избеглица из Хрватске и немам где да одем. Мој рођак је био Никола Тесла и желим овде да преспавам." Чувар је ипак био толико љубазан да га пусти унутра.

"Пољопривредно-сточарска" култура илити "Задруга " и "Фарма"

Жао ми је што морам да употребим баш овај термин "пољопривредно-сточарска" у негативној конотацији али како другачије назвати ову (не)културу?! "Задруга" и арма" више нису синоним за сељака, пољопривредника за рад и муку и хлеб са седам кора већ синоним за нерад и хлеб без мотике. Постоје као доказ да се нерад исплати више од рада. Ову "пољопривредно-сточарску" културу нам сервира стока и то она људска...најгора могућа...дивља! Стока која не муче, која не њиче, која не блеји (у ово баш нисам сасвим 100% сигурна!?), стока која не спава у штали (мада би требало),стока која не иде на четири већ на две ноге. Ова чуда са којима се мајка природа озбиљно поиграла су интелектуално осиромашена исто као и онај уранијум из 1999. Ова чуда без мозга, без осећања, без морала, без стида...ова чуда која сам ја назвала стоком...та чуда данас нам креирају стварност. Та чуда која ми не гледамо јер она гледају нас; са екрана, са билборда из новина и друштвених мре…

Да ли знате: Зашто се каже – “Кажи драгичка”?

Колико пута сте до сада чули “Кажи драгичка”? Наравно – прва асоцијација и јесте да ћете чути неку лепу вест или да ће вас неко обрадовати, али да ли знате зашто се то тако каже? Постоји много различитих реченица и израза у српском језику које смо прихватили такве какве смо их научили и схватили њихова значења, али можда се нисмо ни запитали како су оне настале. Када некоме желимо да саопштимо неку лепу вест неретко као увод користимо управо израз “Кажи драгичка”. Овај узвик настао је по госпођи Драгић која је живела у Београду и имала веома занимљив хоби. Наиме, госпођа Драгић је увек знала најсвежије вести из (приватног) живота познатих Београђана, а своју “славу” је стекла управо препричавајући те пикантерије које су се дуго памтиле и преносиле даље. Управо је зато постало популарно да када неко жели да исприча неки трач каже “Кажи Драгићка”, а онај ко каже “Драгићка” даје сигнал да жели и да чује најновије пикантерије. Временом је “Ћ” прешло у “Ч” због промене акцента, па је Драгићка п…

Цитати за размишљање

Толико добрих цитата који подстичу на размишљање. Ових неколико написаних имају један заједнички именитељ - истину!
"Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци!" - Доситеј Обрадовић"Дођу тако времена кад паметан заћути, будала проговори а фукара се обогати." - Иво Андрић"Све Дрине на овом свету су криве; никада се оне неће моћи потпуно исправити али никад не смемо престати да их исправљамо." - Иво Андрић"Доброта је на овом свету голо сироче." - Иво Андрић"Успех је оно што човеку врат ломи." - Иво Андрић"Човек добија када даје." - Меша Селимовић"Живот има онај смисао који му ми дамо." - Јован Дучић"Прва особина примитивног човека да се боји свега што не разуме, на првом месту памети." - Јован Дучић"Нико није умро пре своје смрти." - Максим Горки"Господо, вама који верујете да у демократији лежи морална снага једног друштва, роткве вам стругане!" - Бранислав Нушић"Ја се поклоним …

Божанствена поезија божанствене Милене Марковић

Поезија Милене Марковић је за мене највеће откриће икад! Ако би ме неко питао, да опишем Миленину поезију рекла их да је то нешто најбожанственије што нам се догодило. Зашто? Зато што се Миленина поезија може сматрати савременом српском епиком - без претеривања. Песма "Малена Бањска"  написана испод текста је доказ мојих тврдњи.

Кренула сам у Митровицу Ибарском магистралом,
тамо су чучавци и трактори и дрвеће,
отежало од воћа, и девојчице са голим пупковима. Стигла сам до Косова одакле је моја мајка и њена мајка, и сестра ми се тамо родила а доктор је био пијан. Видела сам америчке војнике, гузати су а један је носио, бифокалне наочари. Доста су мали можда неке веће шаљу на, друга места. Свуда су висиле заставе, мени то не значи застава је застава. У војску нисам ишла а нисам ни способна, и велика сам кукавица и лажем кад зинем. А трава је била толико зелена да убада, и небо је било тако близу да успава, сладак сан на пустом пољу. И шта ће ту ти гузати војници наоружани до зуба? И онда сам видел…

Да ли заиста знамо колико је сати?

Колико је сати? - питање које постављате када желите да знате тачно време тј. временску одредницу. И тако када погледате на сат (све ређе) или на телефон (све чешће) изговорићете неке бројеве. Али колико заиста има сати или боље речено колико има времена за нас нећете видети ни на сату ни на телефону него на видеу испод текста? 


ScanBot апликација и њено коришћење

ScanBot апликација спада у оне корисне технолошке иновације. ScanBot служи за претварање слике у PDF формат. Поред тога што се може урадити појединачна слика ова апликација пружа могућност и прављења PDF скрипте. 
Апликација се може преузети у Play продавницама и њена иконица је приказана на слици. Апликација је потпуно бесплатнаали су у њој дозвољене одређене куповине. Тренутна оцена корисника је 4,2 што ScanBot тренутно ставља на прво место апликација ове врсте. Тренутно је користи 7 милиона људи а на Play продавници има милион преузимања. Њена једноставност у раду је оно што ову апликацију чини тако популарном. Оно што је битно знати пре коришћења (а то мало људи зна) је да позадина на коју се ставља папир не сме бити беле боје односно позадина се мора разликовати од боје површине која се слика. То је  једини услов који је потребно испунити како би ова апликација направила добар PDF снимак.
Како функционише  ScanBot? Зелени оквир приказан на слици на основу позиционирања  руку одређу…

Кућа сећања и заборава

"Кућа сећања и заборава" Филипа Давида је јединствен пример како историја и уметност умеју да створе врхунско дело. И то не било какво дело - дело које баштини страдање српских Јевреја и антифашистичку традицију. Иако се Филип Давид претежно бави Јеврејима, њиховом животу пре, током и након рата, начину на који су се спасавали и крили у овој књизи се описује Београд и међуљудски односи у том периоду. Наравно, посебан осврт се ставља на Старо сајмиште које је Давид на неки начин отргнуо од вечног заборава вечно заборавног народа. Уништене породице, жеља да се сазна истина о потомцима истих, као и сопственим коренима, дају посебну тежину и употпуњују причу. Темом, наративом и стилом писања ова књига има све елементе који је препоручују за школску лектиру.   Чувени редитељ Горан Паскаљевић је управо у овој књизи пронашао мотив за свој филм "Кад сване дан." 

Брзо смо постали нација без циља

Кроз историју нашег народа долазило је до искушења која су тражила борбу, жртву чак и радикалне акте у борби за виши циљ. Ми смо народ који никада није био поданички и који није волео да трпи. Неки су тој борби ишли су до те мере да су за свој идеал били спремани да иницирају рат светских размера. "Младобосанци" који су живели у Аустроугарској и који су по својим признањима имали пристојан живот се тим животом нису задовољавали. Зашто? Зато што су били тлачени, зато што нису имали слободу и избор, зато што нису имали право на свој идентитет (национални, језички, културни и историјски) зато што нису желели да прихвате оно што им се намеће, зато што нису желели да буду оно што нису...Тај Гаврилов пуцањ је био пуцањ за слободу. То је био пуцањ за идеал. То је био пуцањ за виши циљ. Тај виши циљ био је борба за достојанство једног народа. Једино народ који има достојанство је народ који може да опстане! Данас када живимо у миру (али и беди и немаштини) у сталном смо страху за сопс…

Љубица Марић - академик и прва српска композиторка

Љубица Марић(Крагујевац, 18. март1909 — Београд, 17. септембар2003) је била прва српска композиторка. и академик Српске академије наука и уметности.
Љубица Марић је рођена у Крагујевцу18. марта1909. године од оца Павла (1863 — 1913) и мајке Катарине (1875 — 1964) рођене Ђорђевић, пореклом од Чолак-Антића. У Крагујевцу је тада њен отац Павле Марић службовао као зубар. Од 1911. године живела је у Београду, отац јој је погинуо у Другом балканском рату 1913. године.Виолину је почела да учи од своје једанаесте године, а убрзо потом је почела да се бави композицијом. У Ваљеву је похађала ниже разреде гимназије и први јавни наступ је имала у свечаној сали гимназије свирајући виолину. Композицију је учила код Јосипа Славенског и Милоја Милојевића. Музичку школу је завршила 1929. године у Београду, дипломирала је два одсека, виолину и композицију, и постала прва особа која је дипломирала композицију у Србији. Школа у коју је ишла сада се зове Музичка школа Мокрањац. Њен дипломски рад био је „Со…

Драга Љочић - филантроп, феминисткиња и прва лекарка у Србији

Др Драга Љочић (Шабац, 22. фебруар 1855. — Београд, 5. новембар1926.) је била прва српска лекарка, феминисткиња и суфражеткиња. Медицину је студирала у Цириху, као једна од ретких жена студената медицине у то време. Била је великафилантропкињаи заштитница деце. Искрено и енергично се залагала за отварање дечијих болница, изградњу домова за незбринуту децу. Због ових и сличних ставова често је била прозивана и у јавности препозната као особа која јавно промовише неморал. Њена истрајност, искреност и посвећеност увек су били јачи од било које осуде и она је захваљујући вери у себе и у исправност својих циљева успела да те идеје и реализује. Драга Љочић је једна од најинтересантнијих жена у модерној историји Србије. Од када је започела каријеру лекарке непрестано се борила са мизогиним, мушким светом који је покушао да је на сваки начин дисквалификује и уклони са места која су јој по свему припадала. Тешко се запослила у државној служби. Није имала право на једнаку плату, нити пензију. Од …

Јелисавета Начић - прва жена архитекта у Србији

Јелисавета Начић(Београд, 31. децембар 1878 — Дубровник, 6. јун 1955), била је прва српска жена архитекта. Рођена је у Београду 1878. године као тринаесто дете имућног трговца на велико Михаила С. Начића. Мајка јој је била ћерка Јована Савића, управника Управе фондова, а по женској линији је водила порекло од породице Ичко. Породица Начић имала је имање на падини испод данашњег хотела Москва.  Одлука да се упише на тек отворени Технички факултет, као прва студенткиња архитектуре у првој уписаној генерацији студената, није наишла на разумевање и одобравање код Јелисаветине породице. Наиме, у Србији је од 1863. постојао Технички факултет, али одсек за архитектуру основан је тек 1896, па су тако у 19. веку у Србију долазили архитекте из иностранства, а крајем века у Београд су пристизали српски студенти школовани на универзитетима у западној Европи, доносећи нове и другачије архитектонске стилове. Јелисавета Начић је веома успешно и брзо завршила студије и већ 1900. дипломирала, поставши т…

Први мај код Срба: Празник нерада и роштиљања

Празник рада или Први мај је још једна од празничних светковина која нам је остала из оних "срећних времена". Премда су та срећна времена одавно прошла и да су тада радници имали разлога за празновање данас је ситуација мало другачија. У ери капитализма (читај економске беле куге) рада готово и да нема али празновања итекако има. Наши савесни грађани желе да сачувају давни традиционални обичај роштиљања у природи. Ваљда им је жао што су неки други традиционални обичаји давно изумрли па да барем нешто сачувају. Морам приметити да су "чувари традиције" из године у годину све млађи и млађи и доводим у сумњу порекло новца којим се спремају за празновање. Да га нису сами зарадили? Наравно да не јер да јесу не верујем да би га тек тако трошили. Дакле, да бисте нешто потрошили морате прво да зарадите а да бисте нешто зарадили морате да имате посао. А посла нема а још мање личне борбе за исти. Барем данас (када цео свет прича о једином празнику посвећеном раду) требамо бит…

Како је настала црногорска капа?

Црногорска капа је саставни део црногорске народне ношње. Многи знају како црногорска капа изгледа али ретко ко зна како је она настала и ко је њен креатор?? Наравно, када се каже Црна Гора, прва помисао је Петар II Петровић Његош. Управо је Његош идејни творац ове капе. Ова капа није само пуки део народне ношње она је  по значењу много више од тога. Она симболизује приврженост две државе и њихову заједничку историју. Црвена боја представља крв која је проливена у Косовском боју док црни обод представља жал за страдалима. Пет златних нити симоблизују број векова које је Србија провела под Турцима а оцили симболизују друштвену припадност.  И тако је "најмудрија српска глава" украсила многе главе диљем Црне Горе.
извор "Историја српског народа"др Гојко Десница

Kапитализам - сигуран корак ка пропасти

"Капитализам је економски систем заснован на приватном власништву капитала." - овако Википедија најкраће објашњава појам капитализам. Када се прочита ова реченица људи је схвате као још једну дефиницију у мору оних које су чули. Економски систем који нам је завладао стигао је са запада (читај Америке мајке неоколонијалног капитализма) а као и све "добро" што нам стиже са те стране света ми смо пригрлили оберучке.  Шта нам је капитализм донео а шта однео може се објаснити на простом примеру? Ако људе поделимо у три класе (виши, нижи и средњи слој) и "укрстимо" их са капитализмом онда то изгледа овако: Нижи слој (који никада није имао ништа) и даље нема ништа, средњи слој (средња класа) која је имала нешто сада нема ни то што је имала а виши слој (који је имао све) сада има још више јер се обогатио на рачун других (средње класе). Пошто су велики појели мале тј. пошто је изумрла средња класа добили смо мегаломане који верују у монобожанство звано профит. Што …

Милан Ракић: Симонида

Ископаше  ти очи, лепа слико! Вечери једне на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није смео,
Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану и белу.
И као звезде угашене које, Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју, Далеких звезда што већ не постоје.

Тако на мене, са мрачнога зида, На ишчађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, — Твоје већ давно ископане очи!

Како се Срби множе дељењем? Одговор зна Душан Ковачевић

Шта рећи о Душану Ковачевићу што већ није речено? Његове књиге говоре уместо њега. "Двадесет српских подела" је књига која на један начин представља сведочанство (о нама и нашим поделама) а на други начин  гласразума (који опомиње да је крајње време да те поделе престану). И као што нас је некад Арчибалд Рајс опомињао да се коначно дозовемо памети тако и Душко у овом делу чини исту ствар. Наше поделе тако глупе, бесмислене и горке Душко представља са одређеном дозом ироније протканом сатиром и хумором тек толико да ову нашу горчину учини подношљивом. Иначе, ово дело је доведено до перфекционизма јер се у њему водило рачуна о сваком детаљу. Ти детаљи су изражени и на  корица књиге која адекватно прати фабулу књиге (одавно тако нешто нисам видела). Као што је у самом делу свака реч на свом месту тако је и на корици (која наизглед делује једноставно) све на свом месту па се већ "на око" могу закључити правци нашег кретања и курс којим нас писац води. Дакле, два различи…

Питање за размишљање: Зашто су нам битни образовање и култура?

Да ли нам требају образовање и култура? Зашто су нам они битни? Шта они представљају? Најпростије речено образовање и култура представљају основ за потхрањивање ума сваког homo sapiens - а.  Без интелектуално богатог појединца нема ни интелектуално богатог друштва а самим тим нема ни друштвеног напретка. Ако узмемо у обзир да ова два ресурса (образовање и култура) не уживају велику помоћ државе која за њих издваја симболичне своте новца (колико да се каже да издваја) намеће се логично питање - зашто држава има маћехински однос према њима?Да ли је неко уопште размишљао о томе? Посматрано из мог угла дошла сам до следећег закључка:  Држава тј. систем не подржава образовање и културу јер им тако одговара! Као што сам већ написала образовање и култура су храна за интелект народа и друштва  а управо такав народ њима не одговара. Свако ко је интелектуално богат другачије посматра, другачије схвата, другачије мисли и што је најважније другачије одлучује. Као интелектуални производ добијамо кр…

Да нам живи, живи сендвич!

Сендвич, тај мали оброк који се најчешће користи као ужина постао је не само средство за брзу конзумацију већ и средство за брзу просперитизацију. Сендвич је код нас постао део вишенаменске употребе и као такав је доста напредовао. Сендвич не само да храни наше тело већ храни и наш ум. И не само то, српски сендвич је толико напредовао да се користи и као замена за лични доходак. Да, веровали или не али сви ми радимо за сендвич (на различите начине). Неки месечно зараде за празан сендвич (парче хлеба) а неки за пун сендвич јер су мало напреднији. Ови што једу напредније, они поред сендвича зараде и за флашицу воде па је тако њихов доходак нешто већи јер је ипак скупљи живот на хлебу и води него само на хлебу. Са водом или без али чини ми се да су нам сендвичи више посни него мрсни. То је и разумно јер сви живимо у истој држави и није лепо да се делимо на наше (који једу празан сендвич) и њихове (који једу напредније). А и то што више постимо а мање мрсимо је добро за здравље нације.  Мор…

Бранислав Нушић: "Свет" о свету

Е, па добро!... Дакле, опет ће свет казати... опет се мора са светом! Е, па добро кад се мора. Ходи, ходи, свете... Уђи, уђи у скровиште моје среће; уђи, управљај, наређуј, чепркај, развирај!... Дођи, дођи, свете. Ево, има једна кућа, у којој се срећно и мирно живи; остави свете своје бриге, па дођи! Туђом је кућом лакше управљати но својом, туђу је бригу лакше бринути но своју; дођи, наређуј, распоређуј, управљај кад већ нећеш да гледаш своју бригу, кад ти је дража туђа. Дођите сви, сви... Господарите... Једите свој хлеб, а водите моју бригу... Ходите, ви госпе, ви комшике, ви прије, ви познанице; дођите и донесите све новости из туђих кућа и размените их овде код мене, па с новим еспапом, који овде у мојој кући накупујете, зађите даље, зађите од куће до куће: има још кућа где се мирно и лепо живи... Дођите, и ви пријатељи, да ме посаветујете; како да живим са женом, како да се облачим, како да васпитавам децу и како да их удајем? Ја ћу их неговати, ја ћу трошити, ја ћу се мучити а в…

Никола Пашић у истинитој анегдоти

Никола Пашић је свакако један од наших најпознатијих политичара. Иако га од почетка његовог деловања прате велике контроверзе, које су опште познате јавности, ипак има и оних прича које су остале мање познате. Поред свог рада Никола Пашић је у народу остао упамћен и по дугачкој бради. Управо се његова брада, као његов лични печат, нашла у средишту једног разговора између Пашића и његовог унука. Наиме, унук је питао Николу:  "Деда, како ти спаваш? Са брадом изнад или испод јоргана?" На шта му је овај одговорио:  "Не знам."  Једну ноћ док је лежао у кревету Пашић је прво ставио браду изнад јоргана али није могао да заспи. Потом је ставио браду испод јоргана али је епилог био исти. Лежао је у кревету и гледао у плафон до касно у ноћ. На крају је само прокоментарисао: "И бре дете, шта ми уради?"

Драгутин Гавриловић - неправедно понижен и заборављен херој

Када причамо  о нашим славним дедовима и прадедовима као и њиховим подвизима увек помислимо на мање више иста имена. Степа Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић, Радомир Путник су на неки начин синоним за храбре војсковође. Међутим, постоје и они који су неправедно одбачени и заборављени. Један од њих је и мајор Драгутин Гавриловић.
Драгутин Гавриловић (Чачак, 25. мај1882. — Београд, 19. јул1945.) је биомајор док је у југословенској војсци напредовао до чина пуковника. Војну академију завршио је 1901. године. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука Моравске дивизије у Чачку у данашњој касарни "Ратко Митровић". За разлику од многих сабораца, умро је 19. јула 1945. године у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и …

Корисне апликације за учење језика ( ПРОВЕРЕНО )

Време у коме живимо се слободно може назвати "време технологије." Како се из године у годину развија технологија тако се развијају и разне апликације. И док неки више воле да играју игрице или да време проведу на друштвеним мрежама, неки проводе време учећи и то уз помоћ апликација. Један од примера апликација за учење су и апликације за учење језика. Многи су скептични по питању њих јер нису сигурни да ли се и колико може научити преко њих? Из личног искуства могу рећи, да може! У овом тексту навешћу пример две апликације.

Acobot или скраћено Acoје апликација за учење енглеског језика. Ова занимљива апликација се заснива на преписци корисника и робота. Конверзација се одвија од најједноставнијих до најсложенијих питања. Као што робот вама поставља питања тако можете и ви њему. Такође, ова апликација има могућности учења кроз говор, текстове, музику, слике, речник који можете сами направити као и кроз тренутне актуелности у свету. Оно што посебно олакшава учење је преводилац …

„Генус – породичне приче”

Изложба „Генус – породичне приче” Милете Продановића која је настала у продукцији галерије „Надежда Петровићу Чачку, изабрана је за најбољу изложбу у протеклој сезони у избору „Политике. Да нисам отишла да је погледам озбиљно бих се покајала. Зашто? - ево одговора: Ова изложба је по својој суштини јединствена и представља најбољи пример како завичај, корени, породица, успомене и историја заједно стварају уметност. Изложба коју је Милета презентовао јавности под својим именом има више аутора почев од Милетиног деде Михаила који је опеван у епској песми преко Милоша Црњанског и Обреновића до мајке и баке. Сви они су саставни део ове изложбе и сви су у некој вези. Милета Продановић је изложбу сместио у галерију у којој је још као дечак упознао великог Милоша Црњанског (признајем да сам љубоморна). А кад сам код великана наше књижевности да кажем и то да се у његовом делу „Сеобеналазе и детаљи везани за ратове којима је Марија Терезија бранила право жена на престо (Ратови за аустријско…