Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за јануар, 2018

„Генус – породичне приче”

Изложба „Генус – породичне приче” Милете Продановића која је настала у продукцији галерије „Надежда Петровићу Чачку, изабрана је за најбољу изложбу у протеклој сезони у избору „Политике. Да нисам отишла да је погледам озбиљно бих се покајала. Зашто? - ево одговора: Ова изложба је по својој суштини јединствена и представља најбољи пример како завичај, корени, породица, успомене и историја заједно стварају уметност. Изложба коју је Милета презентовао јавности под својим именом има више аутора почев од Милетиног деде Михаила који је опеван у епској песми преко Милоша Црњанског и Обреновића до мајке и баке. Сви они су саставни део ове изложбе и сви су у некој вези. Милета Продановић је изложбу сместио у галерију у којој је још као дечак упознао великог Милоша Црњанског (признајем да сам љубоморна). А кад сам код великана наше књижевности да кажем и то да се у његовом делу „Сеобеналазе и детаљи везани за ратове којима је Марија Терезија бранила право жена на престо (Ратови за аустријско…

Надежда Петровић - патриота, хуманиста и сликарка

Надеждa Петровић је рођена 11. октобра 1873. године у Чачку, као прво женско дете од тринаесторо деце Димитрија Мите Петровића из Београда и Милеве Петровић, рођене Зорић, из Титела.  Димитрије и Милева Петровић су били учитељи у Чачку – Мита учитељ слободоручног цртања у Гимназији, а Милева учитељица Женске основе школе. Када је имала седам година породица се, због Митиног здравственог стања, преселила у Карановац (Краљево), где је Надежда кренула у основну школу.
Повратак породице у Београд, 1884. године, уследио је из више разлога: укидање предмета слободоручно цртање у основним школама, чиме је Мита остао без посла, смрт Митиног оца Хаџи Максима и наставак Надеждиногшколовања. Пресељење је чинило прекретницу за породицу Петровић у сваком смислу. Живели су у старој породичној кући у Ратарској улици на Палилули. Мита се запослио у Пореској управи, у којој је врло брзо напредовао у служби. Трудио се да обезбеди потрепштине за породицу и школује децу, а Милева је због деце и вођења кућ…

Чачански музеј чува једини грб династије Обреновић

Конак господара Јована Обреновића подигнут је 1835. године у стилу оријентално–балканске архитектуре карактеристичне за први период владе кнеза Милоша. Данас је конак Јована Обреновића из 1835. године најстарија стамбена зграда у Чачку, која је током свог постојања претрпела многе измене и преправке.

Породицу Јована Обреновића, рођеног брата кнеза Милоша, „ у дворцу новом “ први је посетио барон Август фон Хердер октобра 1835. године. Господар Јован Обреновић кратко је живео у свом конаку. Са осталим члановима владарске породице отишао је 1842. године и више се није враћао у Чачак. После тога у конаку је било смештено Окружно начелство, затим жандармеријска чета, потом школска поликлиника. Од 1953. у њему је стална поставка Народног музеја у Чачку. 
Оно што овај музеј чини јединственим у Србији је једини сачувани изворни грб династије Обреновић! Без обзира на то што је Јован Обреновић отишао из Чачка овај град га никад није заборавио као и целу династију Обреновић. Наиме, градски грб у с…

„Фантазија на српске теме“ - заборављено дело Корсакова

Николај Римски - Корсаков је један од најпознатијих руских композитора. Сматра се једним од највећи композитора па је због свог стварања али и педагошког рада један од чланова „Велике петорке“ . Његова наклоност према бајкама је резултирала да у свом стварању има наклоност и према темама. Поред „Фантазија на руске теме“ позната је и још једна „Фантазија на српске теме“„Фантазија на српске теме“  је композиција која је базирана на старим српским песмама. Ово  дело је касније послужило као мотив Петру Иљичу Чајковском приликом компоновања његовог „Словенског марша“ који је познат и под изворним именом Српско - руски марш.



извор Википедија

Степа Степановић - легенда у легендама

Тешко је нешто написати о човеку о коме је све написано. Све о његовом животу и животарењу је речено. Ипак, Степа је неко ко је у свом народу и својој провинцији био омиљен. И дан данас се причају легенде везане за њега. Ево неких од њих:
Степа је волео да своје пензионерске дане проводи пецајући. Свако јутро је волео да прошета до Западне Мораве и пеца што га је учинило најпознатијим пецарошем у граду.Када је добио своју прву пензију Степа је био увређен јер је она била превелика и тражио је да се смањи.Од своје пензије за свога живота подигао је себи споменик на Чачанском гробљу.Иако је рођен у Кумодражу, Степа је свој живот провео у Чачку одакле је његова жена. Живели су у њеној кући која се налази у центру града.На Степиној сахрани су присуствовали краљ Александар и владика Јефрем Бојовић.Једини пут када је краљ Александар посетио Чачак била je сахрана Степе Степановића.