Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за март, 2018

Милан Ракић: Симонида

Ископаше  ти очи, лепа слико! Вечери једне на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није смео,
Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану и белу.
И као звезде угашене које, Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју, Далеких звезда што већ не постоје.

Тако на мене, са мрачнога зида, На ишчађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида, — Твоје већ давно ископане очи!

Како се Срби множе дељењем? Одговор зна Душан Ковачевић

Шта рећи о Душану Ковачевићу што већ није речено? Његове књиге говоре уместо њега. "Двадесет српских подела" је књига која на један начин представља сведочанство (о нама и нашим поделама) а на други начин  гласразума (који опомиње да је крајње време да те поделе престану). И као што нас је некад Арчибалд Рајс опомињао да се коначно дозовемо памети тако и Душко у овом делу чини исту ствар. Наше поделе тако глупе, бесмислене и горке Душко представља са одређеном дозом ироније протканом сатиром и хумором тек толико да ову нашу горчину учини подношљивом. Иначе, ово дело је доведено до перфекционизма јер се у њему водило рачуна о сваком детаљу. Ти детаљи су изражени и на  корица књиге која адекватно прати фабулу књиге (одавно тако нешто нисам видела). Као што је у самом делу свака реч на свом месту тако је и на корици (која наизглед делује једноставно) све на свом месту па се већ "на око" могу закључити правци нашег кретања и курс којим нас писац води. Дакле, два различи…

Питање за размишљање: Зашто су нам битни образовање и култура?

Да ли нам требају образовање и култура? Зашто су нам они битни? Шта они представљају? Најпростије речено образовање и култура представљају основ за потхрањивање ума сваког homo sapiens - а.  Без интелектуално богатог појединца нема ни интелектуално богатог друштва а самим тим нема ни друштвеног напретка. Ако узмемо у обзир да ова два ресурса (образовање и култура) не уживају велику помоћ државе која за њих издваја симболичне своте новца (колико да се каже да издваја) намеће се логично питање - зашто држава има маћехински однос према њима?Да ли је неко уопште размишљао о томе? Посматрано из мог угла дошла сам до следећег закључка:  Држава тј. систем не подржава образовање и културу јер им тако одговара! Као што сам већ написала образовање и култура су храна за интелект народа и друштва  а управо такав народ њима не одговара. Свако ко је интелектуално богат другачије посматра, другачије схвата, другачије мисли и што је најважније другачије одлучује. Као интелектуални производ добијамо кр…

Да нам живи, живи сендвич!

Сендвич, тај мали оброк који се најчешће користи као ужина постао је не само средство за брзу конзумацију већ и средство за брзу просперитизацију. Сендвич је код нас постао део вишенаменске употребе и као такав је доста напредовао. Сендвич не само да храни наше тело већ храни и наш ум. И не само то, српски сендвич је толико напредовао да се користи и као замена за лични доходак. Да, веровали или не али сви ми радимо за сендвич (на различите начине). Неки месечно зараде за празан сендвич (парче хлеба) а неки за пун сендвич јер су мало напреднији. Ови што једу напредније, они поред сендвича зараде и за флашицу воде па је тако њихов доходак нешто већи јер је ипак скупљи живот на хлебу и води него само на хлебу. Са водом или без али чини ми се да су нам сендвичи више посни него мрсни. То је и разумно јер сви живимо у истој држави и није лепо да се делимо на наше (који једу празан сендвич) и њихове (који једу напредније). А и то што више постимо а мање мрсимо је добро за здравље нације.  Мор…