Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за мај, 2018

Драга Љочић - филантроп, феминисткиња и прва лекарка у Србији

Др Драга Љочић (Шабац, 22. фебруар 1855. — Београд, 5. новембар1926.) је била прва српска лекарка, феминисткиња и суфражеткиња. Медицину је студирала у Цириху, као једна од ретких жена студената медицине у то време. Била је великафилантропкињаи заштитница деце. Искрено и енергично се залагала за отварање дечијих болница, изградњу домова за незбринуту децу. Због ових и сличних ставова често је била прозивана и у јавности препозната као особа која јавно промовише неморал. Њена истрајност, искреност и посвећеност увек су били јачи од било које осуде и она је захваљујући вери у себе и у исправност својих циљева успела да те идеје и реализује. Драга Љочић је једна од најинтересантнијих жена у модерној историји Србије. Од када је започела каријеру лекарке непрестано се борила са мизогиним, мушким светом који је покушао да је на сваки начин дисквалификује и уклони са места која су јој по свему припадала. Тешко се запослила у државној служби. Није имала право на једнаку плату, нити пензију. Од …

Јелисавета Начић - прва жена архитекта у Србији

Јелисавета Начић(Београд, 31. децембар 1878 — Дубровник, 6. јун 1955), била је прва српска жена архитекта. Рођена је у Београду 1878. године као тринаесто дете имућног трговца на велико Михаила С. Начића. Мајка јој је била ћерка Јована Савића, управника Управе фондова, а по женској линији је водила порекло од породице Ичко. Породица Начић имала је имање на падини испод данашњег хотела Москва.  Одлука да се упише на тек отворени Технички факултет, као прва студенткиња архитектуре у првој уписаној генерацији студената, није наишла на разумевање и одобравање код Јелисаветине породице. Наиме, у Србији је од 1863. постојао Технички факултет, али одсек за архитектуру основан је тек 1896, па су тако у 19. веку у Србију долазили архитекте из иностранства, а крајем века у Београд су пристизали српски студенти школовани на универзитетима у западној Европи, доносећи нове и другачије архитектонске стилове. Јелисавета Начић је веома успешно и брзо завршила студије и већ 1900. дипломирала, поставши т…

Први мај код Срба: Празник нерада и роштиљања

Празник рада или Први мај је још једна од празничних светковина која нам је остала из оних "срећних времена". Премда су та срећна времена одавно прошла и да су тада радници имали разлога за празновање данас је ситуација мало другачија. У ери капитализма (читај економске беле куге) рада готово и да нема али празновања итекако има. Наши савесни грађани желе да сачувају давни традиционални обичај роштиљања у природи. Ваљда им је жао што су неки други традиционални обичаји давно изумрли па да барем нешто сачувају. Морам приметити да су "чувари традиције" из године у годину све млађи и млађи и доводим у сумњу порекло новца којим се спремају за празновање. Да га нису сами зарадили? Наравно да не јер да јесу не верујем да би га тек тако трошили. Дакле, да бисте нешто потрошили морате прво да зарадите а да бисте нешто зарадили морате да имате посао. А посла нема а још мање личне борбе за исти. Барем данас (када цео свет прича о једином празнику посвећеном раду) требамо бит…